ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ: април 2011

КО је папа?

Military service (1943–1945)

          In 1943, when he was 16, Ratzinger was drafted with many of his classmates into the Luftwaffenhelfer program. They were posted first to Ludwigsfeld, north of Munich, as part of a detachment responsible for guarding a BMW aircraft engine plant. Next they were sent to Unterföhring, northwest of Munich, and briefly to Innsbruck. From Innsbruck their unit went to Gilching to protect the jet fighter base and to attack Allied bombers as they massed to begin their runs towards Munich. At Gilching, Ratzinger served in a telephone communications post.
          On September 10, 1944, his class was released from the Corps. Returning home, Ratzinger had already received a new draft notice for the Reichsarbeitsdienst. He was posted to the Hungarian border area of Austria which had been annexed by Germany in the Anschluss of 1938. When Hungary was occupied by the Red Army Ratzinger was put to work setting up anti-tank defences in preparation for the expected Red Army offensive. On November 20, 1944 his unit was released from service.
          Ratzinger again returned home. After three weeks passed, he was drafted into the German army at Munich and assigned to the infantry barracks in the center of Traunstein, the city near which his family lived. After basic infantry training, Ratzinger served at various posts around the city with his unit. They were never sent to the front.
          In late April or early May, days or weeks before the German surrender, Ratzinger deserted. Desertion was widespread during the last weeks of the war, even though punishable by death (executions, frequently extrajudicial, continued to the end); diminished morale and the greatly diminished risk of prosecution from a preoccupied and disorganized German military contributed to the growing wave of soldiers looking toward self-preservation. Ratzinger left the city of Traunstein and headed for his nearby village. "I used a little-known back road hoping to get through unmolested. But, as I walked out of a railroad underpass, two soldiers were standing at their posts, and for a moment the situation was extremely critical for me. Thank God that they, too, had had their fill of war and did not want to become murderers." They used the excuse of his arm being in a sling to let him go home.
          Soon after, two SS members were given shelter at the Ratzinger family house, and they began to make enquiries about the presence there of a young man of military age.[citation needed] Ratzinger's father even made clear to these SS men his ire against Adolf Hitler, but the two disappeared the next day without taking any action against the Ratzinger family. Cardinal Ratzinger later stated, "A special angel seemed to be guarding us."
          When the Americans arrived in the village, "I was identified as a soldier, had to put back on the uniform I had already abandoned, had to raise my hands and join the steadily growing throng of war prisoners whom they were lining up on our meadow. It especially cut my good mother's heart to see her boy and the rest of the defeated army standing there, exposed to an uncertain fate..." Ratzinger was briefly interned in a prisoner of war camp near Ulm and was released on June 19, 1945. He and another young man began to walk the 120 km (75 miles) home but got a lift to Traunstein in a milk truck. The family was reunited when his brother, Georg, returned after being released from a prisoner of war camp in Italy.

Ова петиција није стављена под категорију РЕЛИГИЈЕ, јер нама не сметају католици, овоје питање РОДОЉУБЉА, тј КОЛКО ЉУБИМО РОД СВОЈ И ЖРТВЕ ЊЕГОВЕ!!!

НЕ ЖЕЛИМО ПАПУ У СРБИЈИ НИКАДА ЈЕР:
*папу НИКАДА НИЈЕДАН СРПСКИ ПАТРИЈАРХ НИЈЕ УДОСТОЈИО ПОЗИВА, зашто би сада било другачије?

*ОВАЈ папа је био члан ХИТЛЕРОВЕ ОМЛАДИНЕ (Hitler Jugend). Иначе ОВАЈ папа се поклонио "блаженом" АЛОЈЗУ СТЕПИНЦУ у Загребу, а Алојзе је благословио усташe, Јасеновац и учешће 743 католичка свештеника у усташком покрету!

*Ниједан папа никада није затажио опроштај од СРПСКОГ народа за своја злодела учињена нама кроз векове!

*Однос Срба према папи римском, проглашеном, на I Ватиканском концилу, незаблудивим ex cathedra по питањима вере, у пракси су најбоље показала два дична архијереја:
*Петар II Петровић Његош и Патријарх српски Гаврило. Када је био на опоравку у Италији, Његош је одбио да изађе из кочија и, како је закон то налагао, поздрави папу кога су носили у носиљци – није желео да брука своје православно владичанско достојанство.
*Патријарх Гаврило је, док је чекао повратак у Београд (комунистичке власти га још нису желеле), у тешким материјалним условима послератног изгнанства, одбио материјалну помоћ папе Пија XII, Степинчевог духовног оца, рекавши да после папине подршке крволоку Павелићу, никад му не би отишао на ноге, ма какву помоћ да добије. Патријарх Гаврило је напоменуо да циљ Срба никада није био угодан живот и изобиље, него је то пут раних хришћана – страдање за Истину и Правду.

*Свети Николај Жички и Свети Јустин Ћелијски су однос Срба према папи богословски утемељили – Свети Николај је рекао да богоодступничка Европа почива на папи и Лутеру, и да су усташе за своју ревност у злу „похвале добиле из пакла и Рима"

*Отац Јустин истицао је да су три највећа пада у историји – пад Адамов (отпадање од Бога), пад Јудин (издаја Бога) и пад римског папе (проглашавање себе за бога).

Поуке Светих Отац прочитајте овде
http://www.pravoverje.com/Otpadnistvo/Protiv%20ekumenista/Judin%20poljubac/Gpoglavlje%20pouke.pdf

Још мало података:

          Рођено име му је Мирослав Филиповић. Кад је постао члан Фрањевачког реда 1938. год. у самостану Петрићевац (код Бање Луке), узео је име Томислав као своје религијско име.
          У јануару 1942, завршио је своје теолошке студије у Сарајеву и постављен је за капелана у Рама-Шћит региону (северна Херцеговина). Ипак, он се вратио у Петрићевац и уместо одласка у Раму, пријавио се да постане војни капелан за усташе, које су у то време контролисале НДХ.
          Мирослав Филиповић је касније прешао у Другу бригаду Поглавниковог тјелесног здруга (усташка војна формација) у Бања Луци.
          На челу усташке групе, 7. фебруара 1942. у селу Раковица учествовао је у убиству крамповима 52 радника Србина, а затим у селу Дракулић је побио са братством самостана Петрићевац око 1.500 Срба. У селу је преживела само једна жена, Ленка, са своје петоро деце, те још једно дете, чије су родитеље убили. Ленка је касније полудела. Србе су ловили и убијали по околним засеоцима. Укупно је тог дана убијено око 2.300 Срба. Врхунац дивљаштва је био покољ шездесеторо деце, које су затекли у школи. Фра Филиповић је одвојио католичку и муслиманску децу, а српској деци су секли главе. Учитељица, која је све то морала да гледа, полудела је.
          Осим фра Филиповића–Мајсторовића, у зверствима и клањима посебно су се истицала још три фратра: Брекало, Матковић и Бркљанић. Ови догађају су детаљно описани у књизи хрватског историчара Виктора Новака "Magnum Crimen".
          Мирослав Филиповић (1915-1946) је био фрањевачки фратар из Босне и Херцеговине. Учествовао је у бројним злочинима над Србима и извесно време командовао концентрационим логором Јасеновац.

У време његовог командовања од само четири месеца у Јасеновцу побијено је 20.000 – 30.000 заточеника. Као екстремни хрватски националиста и фашиста, Мирослав Филиповић -- Мајсторовић (како је био познат) је комбиновао своју религију са екстремном политичком идеологијом.

даље:

ево нашег несретног Владике Иринеја Буловића како прима поклоне за његов предан рад на екуменизму док га са слике гледа крволок Алојзије Степинац!

А врхунац свега доживљавамо ових дана:

Чека СПЦ да се огласи о пресудама Готовини и Маркачу: Јурај Језеринац

          "Нека се СПЦ, са којом делимо исти хришћански поглед на свет, као морална вертикала српског православног живља, изјасни о пресуди генералима Маркачу и Готовини", написао је Језеринац у поруци Војног ординаријата о хашким пресудама.
          "СПЦ би због љубави према праведности, а на основу чињеница и докумената, могла дати сведочанство да одлазак српског живља није плод удруженог злочиначког подухвата и прогона, него организованог подухвата побуњених вођа српског живља у предметном подручју", наводи Језеринац.
          Војни бискуп у писму тврди да је пресуда открила "страховит утицај зла на појединце и на установе и да је то зло убило савест судија и отупило им осећај правне одговорности".
          "За нас вернике тежак судачки грех почињен је против Бога, против народа и против људи - бранилаца окупиране државе. Грех је против Бога, јер је дубоко повређена праведност као окосница правде. Грех је против народа, јер пресуда озакоњује насилну окупацију земље и тиме негира право народа на слободу у својој земљи", тврди Језеринац, иначе познат по својим екстремно десничарским ставовима .
          Готовина је због злочина у "Олуји" и после ње првостепеном пресудом Хашког трибунала добио 24, а Маркач 18 година затвора.

Да закључимо:

Ми доле потписани, позивамо представнике Српске Православне Цркве и Патријарха Српског да се окане довођења папе међу СРБЕ, јер наши гласови нису усамљени њима додајте и „Гласове мртвих – то нису мртви гласови“. Народ је, по Владимиру Соловјову, заједница мртвих, живих и нерођених.

С ВЕРОМ У БОГА!

Sign the petition - Потпишите петицију

http://www.gopetition.com/petition/34901.html

ГРАЧАНИЦА – У срцу Грачанице, у собици од седам и по квадрата, боље речено шупи, у коју су пре одлагана дрва и старе ствари, живи петочлана породица двоје избеглица, Ненада Бекића из Хрватског Карловца и Снежане Миловановић из Гуштерице код Липљана, суочена с глађу, голом бедом и влагом која разара здравље њихово троје деце – Марице (8), Марка (7) и Мирјане (5). Они плаћају цену избеглиштва, заборава и превара, голи, боси, срамежљиви и уплакани. Парче хлеба натопљено шећерном водом једини је њихов залогај док се боре са влагом и гладовањем.

http://www.pravda.rs/2011/04/10/decu-nam-ubi-glad-i-vlaga/

После успешне акције у којој су деца Косметских енклава одведена у обилазак Београда и Крушеваца, а на Белом Двору су примила васкршње пакетиће,

http://cetnickipokret.blogspot.com/2011/04/blog-post.html

акција је настављена под називом "Васкрс у сваки српски дом". 20.априла 2011.год. су Четници (Четнички покрет) посетили пар породица на централном делу Косова и Метохије и уручили породицама помоћ у храни, хигијенском материјалу одећи и играчкама за децу:

Миловановић-Бркић из Грачанице, петочланој породици.

Младеновић Верици из Обилића шесточланој породици.

Породици Кузмановић Бојана из Ораховца, сада у Бадовцу шесточланој породици.

Четници стално помажу свој народ на овом подручју, а по речима координатора за хуманитарну делатност Косова и Метохије Н.Лазића помоћи ће бити за још пар породица на централном делуКосова и Метохије.

Овом акцијом руководили су:
Х.Лазић,
М.Стојановић

Четнички покрет