Настанак Четничког покрета 1903.године је био резултат потребе Српског народа за одбраном од физичког и духовног нестајања на простору Старе и Јужне Србије.
Данас Четнички покрет има исту функцију као и некада!
С вером у Бога!
Духовник манастира Свети Стефан у Липовцу Архимандрит Дионисије дао је благослов за рад равногорског листа „Глас Четника“.
Једна скромна делегација предвођена Братиславом Живковићем, г-ђом Миром Стевић, уредником листа „Глас Четника“ Стеваном Вукојевићем, и са још пар четника, отишла је у посету манастиру Св. Стефан у Липовцу.
Б. Живковић се задржао у дужем разговору са оцем Дионисијем додирујући многе важе теме (екуменизам, најављени долазак папе, стање у СПЦ ...) тражећи одговоре, поуке и смернице за даљи рад. Отац Дионисије је такође стрпљиво одговарао и на питања осталих чланова делегације.
Добивши благослов за повратак и за рад листа, поклоне из манастира (иконе и књиге) кренули смо назад кући окрепљени у са још већом вољом за даљу борбу.
Манастир се налази на један километар северно од села Липовац, односно 23 километра североисточно од Алексинца. Саграђен је испод крајњих обронака Планине Лесковик (огранци планине Ртањ). Манастирски храм посвећен је Преображењу Господњем.У јужну Србију средоном XIV века стигло је бројно монаштво, које је нашој земљи, угроженој исламом, донело духовну снагу и духовно окрепљење. Монаштво у Србији било је под утицаме синаитских монаха. Један од придошлих синаита, монах Герман је основао општежиће у манастиру у Липовцу. 1399. лета Господњег.
У својој вишевековној историји манастир је преживљавао и тешке дане. Почев од 1413. године када је у војном походу султана Мусе разорен средњовековни град Липовац, манастирска црква Светог Преображења је до данашњих дана била више пута паљена и скрнављена.
Монашка заједница је у време турског ропства помогла да се очува индетитет српског народа у Бованској Нахији. односно у Алексиначком округу. Значи у околним селима није било потурица.
Доласком атеистичке (комунистичке) власти, у највећем делу конфискована је манастирска имовина, те манастир и монашка обитељ нису могли ваљано да се одрже. Тек доласком оца Архимандрита Дионисија 1974. године, његови и трудом сестринства манастира, отпочела је духовна и материјална обнова ове светиње.
Због духовне запустелости, која је настала услед дугогодишњег владања атеистичког режима, после Другог Светског рата и због духовне раслабљености која је приметна у нашем народу, манастир Светог Стефана је развио мисионарску делатност. Монашка заједница у Липовцу се бави мисионарењем у виду БЛАГОВЕСНИКА који се деле и шаљу поштом свим верницима који желе да се духовно просвете и описмене.
У том духу наш лист ће почети од следећег броја са објављивањем по једног „благовесника“, као наш мали допринос овој великој духовној борби манастира за продуховљење нашег народа.
Поводом саопштења шиптарске терористичке организације "КОБРЕ"
Драга браћо и сестре,
наши људи на терену су дошли до документа којим се потврђује да је оснивана паравојна формација "КОБРЕ". До сада су биле само назнаке... Ово је њихово саопштење којим прете да ће "уништити СВАКО возило које има НОВЕ СРПСКЕ ТАБЛИЦЕ као и СВЕ ОНЕ КОЈИ СЕ НАЂУ У ИСТОМ ВОЗИЛУ..."
Равногорски покрет Србије ставља свима јасно до знања да неће толерисати овакве испаде и да ће се ставити у службу Српског рода на Косову и Метохији, као и свугде где су Срби и Српске територије угрожене терористичким деловањем било које групе.
Такође, Равногорски покрет Србије се неће обазирати на неспособност наше државе да заштити Српски народ и Српске светиње на Космету, већ ће се борити и против једних и против других ако то ситуација од нас захтева. Ми знамо да ова влас све подређује уласку Србије у Европску Унију, али, ми четници, све подређујемо очувању Косова и Метохије унутар Србије.
С вером у Бога слобода или смрт!
Четнички покрет
предс. Братислав Живковић с.р.
На Косову и Метохији у току је регистрација бројева телефона за све кориснике ИПКО (словеначка компанија за телекомуникације) мреже. Власник картице са бројем 049 и 043 је дужан да до 28.фебруара у њиховим најближим испоставама региструје свој број уз личну карту која треба да буде косовска (документ за нас, непостојеће државе Косово) или УНМИК-ова са важећим роком.
Формулари који се на појединим местима нуде људима су исписани само на албанском језику а на наше питање зашто их нема на српском, радници немо слежу раменима. У ИПКО-вом представништву у Грачаници све се ради директним уношењем података у компјутер и на крају се даје лист на потписивање. Уколико се обрати пажња шта на том листу пише (треба ли рећи да је и он на албанском) у рубрици држављанство службеници, млади Срби, уписују, без да корисника питају ''косовар''.
Може ли вам неко одредити држављанство без да то буде ваша лична воља? Шта је то ''косовар''? За нас непознат појам. Оно што је још горе ти исти млади људи то раде ''јер су им у Приштини тако рекли'' без икакве свести шта раде и колико је то опасно. Или су можда савршено свесни шта неки много лукавији људи преко њих протурају обичном свету. Њихова дрскост и ароганција сигурно иду у прилог овог другог али је у сваком случају за неверовати. Зашто је уопште битно држављанство за регистрацију једног обичног броја мобилног телефона? Хоће ли нам сутра требати и за куповину на пијаци? Како региструју телефоне странци који раде на Косову и Метохији?Ј есу ли и они ''косовари''? Зашто на почетку регистрације није реаговао неко са вишег нивоа ко је био у могућности да такве ствари исправи. Још једном су Срби пустили неке битне ствари да оду низ воду на њихову сопствену штету. Да ли је Србима уопште важно ко су и шта су? Да ли им је битно да очувају свој идентитет? Да ли им Косово и Метохија заиста нешто значе, не само као простор на којем живе, већ као симбол Србске духовности и борбе за веру и правду? Или су у борби за голи опстанак потпуно изгубили сваки осећај достојанства и поштења?
СРБИ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Au Kosovo et Metohija au cours des numéros d'enregistrement pour tous les utilisateurs IPKO (slovène entreprise de télécommunications) réseau. Le propriétaire de la carte avec le numéro 049 et 043 est lié à la 28 Février à leurs bureaux le plus proche de votre numéro est enregistré auprès ID qui devrait être Kosovo (document pour nous, l'état faux du Kosovo) et la MINUK à la date limite applicable. Les formulaires qui sont dans certains endroits, les gens offrent ont été rédigés uniquement en langue albanaise et à notre question de savoir pourquoi ils ne sont pas en serbe, les travailleurs silence hausser les épaules. En IPKO bureau vom à Gracanica tout se fait directement en entrant des données dans l'ordinateur et la fin de ce document pour signature. Si vous faites attention à ce que le journal dit (devrions-nous dire qu'il est en albanais) dans la section fonctionnaires de la citoyenneté, la jeune Serbe, est, sans demander de''user''kosovar. Quelqu'un peut-il définir la citoyenneté sans avoir à être votre volonté personnelle? Quel est kosovars''''? Pour nous, les concepts inconnus. Le pire, ces mêmes jeunes à work''because ils étaient à Pristina a déclaré that''without toute prise de conscience de ce qu'ils font et combien il est dangereux. Ou ils peuvent être parfaitement au courant de ce que certaines personnes sont plus sophistiqués que ils ont propagé le monde ordinaire. Leur insolence et l'arrogance certainement en faveur de ce dernier, mais en tout cas pour neverovati. Pourquoi est généralement important de la citoyenneté pour l'enregistrement d'un numéro de téléphone mobile ordinaire? Prendrez-vous nous demain et à l'achat sur le marché? Comment s'inscrire étrangers téléphones de travail au Kosovo-Metohija? Sont-ils Kosovars''''Why au début de l'enregistrement n'a pas réagi avec un niveau plus élevé qui a été en mesure de justifier de telles choses. Une fois de plus les Serbes publié des choses importantes à descendre la rivière à leurs propres frais. Que les Serbes, peu importe qui ils sont et quels sont-ils? Sont-ils important de préserver leur identité? Pensent-ils vraiment Kosovo signifier quelque chose, non seulement comme un lieu où ils vivent, mais comme un symbole de la spiritualité et les paroisses de la lutte pour la foi et la justice? Ou dans la bataille pour la survie complètement perdu tout sentiment de dignité et d'intégrité?
Sami-Serbes du Kosovo et Metohija
Акција лепљења плаката по Космету - упозорење Србима на превару ИПКО-а
Парада Поноса или Породична Шетња, Парада Срама или Мајка Србија? Много је било питања и увек исти одговор ових дана у Србији.
Четнички покрет је присуствовао као сведок ових дана дешавањима у Београду.
09.10.2010.год Били смо у Породичној шетњи Београдским улицама са још око 15000 других очева, мајки и деце Србије. Желели смо да овој Влади, као задњу опомену, покажемо да је ова наша Србија, Србија мајки, Србија домаћина, Србија верујућих, Србија здраве породице и да само као таква СРБИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ.
На нашу жалост, није било ниједног политичара да се прошета са својим народом и са својом породицом. Но, то је њихова брука и срамота, можда ми више и нисмо њихов народ, можда би они највише волели да увезу из Европске уније неки други народ?
Међутим, лепоту тог дана и те шетње није ништа могло да помрачи, па ни лажи медија да је у шетњи било од пар стотина до пар хиљада људи. Чији су то медији? Народни видимо нису.
10.10.2010.год Други дан, други град, друга држава??? У нашој шетњи која је почела од 8.00 часова у обиласку народа и његове реакције на данашњу параду срама чули смо свашта. Човек који је пошао за хлеб, речено му је: „Не може бре, ако треба нећеш јести данас, али не можеш да прођеш“. Верни народ који је пошао у Вазнесенску цркву на Свету Литургију: „Нећете проћи, за вас црква данас не ради. Добро ми знамо ко је где овде кренуо“. Чланови црквеног хора се договарају да се позове свештеник да се литургија држи на улици, да се памет спусти на ове „обеспамећене“. Један старији господин сав у црнини стоји са сузама у очимапошао је да да помен својој жени, али не може, каже да му је полиција рекла: „Господине можеш ти то и сутра“.
Град је био блокиран од 5.00 часова ујутру. Нас је зауставила полиција већ у 8.30 часова и питала: „Ко сте, одакле сте и шта тражите овде“? Дали смо им личне карте и рекосмо им да идемо у блокирану цркву да им се помолимо за памет. Тројицу наших одведоше у притвор. Нас остале пустише да идемо даље уз опомену: „Ако вас поново ухватимо...“!
Народ на све стране бесан, киван. Јасно се види да чак и они који су имали неутралан став према овој безбожној паради, сада имају став. Истини за вољу било је и полицајаца у кордонима који су крили своје лице, ваљда се стидећи своје улоге у свему овоме и својих суграђана да их неко не препозна и пљуне, као и што се десило.
Око 10.00 часова почеле су да се сакупљају веће групе демонстраната, незадовољни овом насилно наметнутом демократијом Владе Србије, за коју слободно можемо рећи да више није српска. Деле се беџеви „Каква Парада, таква Влада“. Међутим, јединице специјалне полиције - Жандармерија, вози се градом у џиповима и хамерима и сваку већу групу демонстраната насилно разбија и приводи. Почели су од цркве Светог Марка.
Онда је пукло!
Добијамо информације да се кордони покушавају пробити на разне начине. Група момака носи иконе испред себе. Не вреди.
„Па зар и код цркве да бијете народ“, чују се повици. Један агресивни полицајац маше пендреком ка свештенику и дере му се у лице: „Видиш шта раде ови твоји, видиш“ и удара пендреком у контејнер, а свештеник му одговара: „А чији си ти онда“? Општи смех изазива једна старица која је пришла без страха кордону и рекла: „Нису педери овце, нити су ови људи вукови, већ обрнуто, али ви јесте керови и да знате да погрешне чувате“. На Славији испред кордона декица са шеширом је, питао полицајце: „Зашто стојите ту у браните педере?“ Изговор који полиција наводи јесте тај да морају да зареде за хлеб. На тај одговор декица је из своје торбе извадио векну хлеба да да полицајцу уз речи: „Ево ти хлеба ако ти треба, немој да те педери хране хлебом.“
Онда је почело на Славији, Теразијама... разбијене су и упаљене просторије Демократске, Либерално демократске и Социјалистичке странке, али је такође настрадао и Јавни сервис грађана РТС који сви издржавамо нашом претпалатом, а он извештава ових дана као у време Милошевића. На жалост и овога пута су опште незадовољство народа искористиле ситне банде и лопови који су разбијали продавнице и излоге разних радњи да би остварили своју материјалну добит. То ће ова власт искористити обилато, да припише незадовољном народу и разним организацијама реч „хулигани“.
Око 16.00 часова нико више нема снаге низашта. Полиција полако се окупља око својих аутобуса и да би се вратила у градове одакле су дошли. Било је ангажовано око 5500 полицајаца и три хелихоптера. Иначе, у Србији је за време Милошевића било 70000 полицајаца, а данас 150000, каква смо ми демократска држава за ПОНОС. По граду патролирају полицијске патроле појачане „марицом“, заустављају и приводе све сумљиве.
У 18.00 часова је био заказан, у храму Светог Саве „Молитвени акатист за све који су у прелести хомосексуализма и дроге и других облика страсти и зависности“. Демократска власт је ово ПОНОСНО забранила, плашећи се „могућег нереда“ молитвеног народа који би овај „скуп“ могао да створи.
Такође је забрањен и уредно пријављен скуп „Протест пореских обвезника због одлуке Владе Србије да финансира тзв. Параду поноса“ који је требао бити одржан у недељу 10. октобра од 10.00 до 14.00 часова испред зграде Владе Србије у Београду. Најављено је да ће се на овој манифестацији окупити око 1.000 људи незадовољних тиме што српска Влада у време тешке економске кризе „баца паре“, пошто се процењује да ће трошкови организовања „Параде поноса“ износити око 11 милиона динара.
Као разлог за забрану скупа МУП је навео „наступање околности из члана 11., став 1. Закона о окупљању грађана који гласи: „Надлежни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавања ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине“.“ Ко је овде луд?
На крају када се сви рачуни сведу:
Полиција – преко 130 повређених. Незадовољни су оваквом реакцијом народа. Прегледају снимке и фотографије и трже познате да ухапсе.
Педери – нема повређених. Незадовољни јер су се осећали као животиње у кавезу, у ограниченом, ограђеном и добро чуваном резервату. Кажу и сами да ово није била поента шетње. Са њима су ипак данас шетали и политичари и друге јавне личности: Чедомир Јовановић, Наташа Кандић ... иначе Чеда је опсовао пролазника речима: „И тебе ћу да јебем.“ Постоји и видео снимак који то сведочи на јутјубу.
Град Београд – штета преко милион евра. Градоначелник незадовољан дешавањем, али и изјављује: „Град је потпуно уништен, али је најважније да ниједан људски живот није изгубљен.”
Влада Србије – незадовољна. Потрошено је стотине хиљаде евра на организацију, да би се Европи и Свету показала „демократија“ у Србији. Европа и Свет кажу да за њих та и таква демократија није демократија, већ више лични на демонстрацију силе.
Демонстранти – тридесетак повређено, преко 300 приведено, а хапшење се наставља и дан после. На телевизијама јављају ПОНОСНО, да овим „хулиганима“ следује казна од 1 до 8 година затвора.
Дакле, коме је ово требало. По неким нашим проценама, Европској Унији и Америци јер сада може да се крене у прогон десно орјентисаних организација, да се стављају ван рада и да се мирно и левицом умаршира у коначни пропаст, тамо где се нареди „са врха“.
Оно што нам је сигурно сада потребно, је наш четнички поклич у пуном смислу тих речи:
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ
акције прикупљања хуманитарне помоћи најугроженијим
породицама у српским енклавама на Косову и Метохији
Oбавештавамо јавност да смо хуманитарну помоћ коју смо скупљали током септембра и октобра успешно пренели у Метохију обишавши што смо могли више места. Помоћ је дошла у домове од Зубиног Потока до Обилића преко Сувог Грла, Осојана ...
Школа која никада не би била завршена без помоћи шпанских војника, тачније припадника чувене ШПАНСКЕ ЛЕГИЈЕ. Легионари су сакупљали паре од своје плате да би се ова школа завршила и постала функционална. Хвала им.
Хуманитарна помоћ се састојала од одеће, обуће, колица за бебе, школски прибор, играчке, брашно, шећер, уље, зачини и наравно слаткиши за најмлађе. Укупна тежина помоћи износила је 1,3 тоне.
Овом приликом захваљујемо се свим учесницима у који су помогле да се помоћ сакупи и превезе до одређених и најугроженијих места и породица. На крају овако успешно изведене акције Зајечараца, као покретач целе приче, одлучио је да приреди један ручак за све који су помогли.
Видевши да је нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији довољно било само што је неко и дошао, обишао их схватили смо и величину њихове жртве. Ми ћемо наставити са оваквим акцијама и у будуће.
