ПАРАДА СРАМА, А НЕ ПОНОСА

9. или 10.10.2010.год имали смо избора?

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ

          Парада Поноса или Породична Шетња, Парада Срама или Мајка Србија? Много је било питања и увек исти одговор ових дана у Србији.

          Четнички покрет је присуствовао као сведок ових дана дешавањима у Београду.

 

09.10.2010.год Били смо у Породичној шетњи Београдским улицама са још око 15000 других очева, мајки и деце Србије. Желели смо да овој Влади, као задњу опомену, покажемо да је ова наша Србија, Србија мајки, Србија домаћина, Србија верујућих, Србија здраве породице и да само као таква СРБИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ.

          На нашу жалост, није било ниједног политичара да се прошета са својим народом и са својом породицом. Но, то је њихова брука и срамота, можда ми више и нисмо њихов народ, можда би они највише волели да увезу из Европске уније неки други народ?

          Међутим, лепоту тог дана и те шетње није ништа могло да помрачи, па ни лажи медија да је у шетњи било од пар стотина до пар хиљада људи. Чији су то медији? Народни видимо нису.

10.10.2010.год Други дан, други град, друга држава??? У нашој шетњи која је почела од 8.00 часова у обиласку народа и његове реакције на данашњу параду срама чули смо свашта. Човек који је пошао за хлеб, речено му је: „Не може бре, ако треба нећеш јести данас, али не можеш да прођеш“. Верни народ који је пошао у Вазнесенску цркву на Свету Литургију: „Нећете проћи, за вас црква данас не ради. Добро ми знамо ко је где овде кренуо“. Чланови црквеног хора се договарају да се позове свештеник да се литургија држи на улици, да се памет спусти на ове „обеспамећене“. Један старији господин сав у црнини стоји са сузама у очимапошао је да да помен својој жени, али не може, каже да му је полиција рекла: „Господине можеш ти то и сутра“.

          Град је био блокиран од 5.00 часова ујутру. Нас је зауставила полиција већ у 8.30 часова и питала: „Ко сте, одакле сте и шта тражите овде“? Дали смо им личне карте и рекосмо им да идемо у блокирану цркву да им се помолимо за памет. Тројицу наших одведоше у притвор. Нас остале пустише да идемо даље уз опомену: „Ако вас поново ухватимо...“!

          Народ на све стране бесан, киван. Јасно се види да чак и они који су имали неутралан став према овој безбожној паради, сада имају став. Истини за вољу било је и полицајаца у кордонима који су крили своје лице, ваљда се стидећи своје улоге у свему овоме и својих суграђана да их неко не препозна и пљуне, као и што се десило.

          Око 10.00 часова почеле су да се сакупљају веће групе демонстраната, незадовољни овом насилно наметнутом демократијом Владе Србије, за коју слободно можемо рећи да више није српска. Деле се беџеви „Каква Парада, таква Влада“. Међутим, јединице специјалне полиције - Жандармерија, вози се градом у џиповима и хамерима и сваку већу групу демонстраната насилно разбија и приводи. Почели су од цркве Светог Марка.

Онда је пукло!

          Добијамо информације да се кордони покушавају пробити на разне начине. Група момака носи иконе испред себе. Не вреди.

          „Па зар и код цркве да бијете народ“, чују се повици. Један агресивни полицајац маше пендреком ка свештенику и дере му се у лице: „Видиш шта раде ови твоји, видиш“ и удара пендреком у контејнер, а свештеник му одговара: „А чији си ти онда“? Општи смех изазива једна старица која је пришла без страха кордону и рекла: „Нису педери овце, нити су ови људи вукови, већ обрнуто, али ви јесте керови и да знате да погрешне чувате“. На Славији испред кордона декица са шеширом је, питао полицајце: „Зашто стојите ту у браните педере?“ Изговор који полиција наводи јесте тај да морају да зареде за хлеб. На тај одговор декица је из своје торбе извадио векну хлеба да да полицајцу уз речи: „Ево ти хлеба ако ти треба, немој да те педери хране хлебом.“

          Онда је почело на Славији, Теразијама... разбијене су и упаљене просторије Демократске, Либерално демократске и Социјалистичке странке, али је такође настрадао и Јавни сервис грађана РТС који сви издржавамо нашом претпалатом, а он извештава ових дана као у време Милошевића. На жалост и овога пута су опште незадовољство народа искористиле ситне банде и лопови који су разбијали продавнице и излоге разних радњи да би остварили своју материјалну добит. То ће ова власт искористити обилато, да припише незадовољном народу и разним организацијама реч „хулигани“.

          Око 16.00 часова нико више нема снаге низашта. Полиција полако се окупља око својих аутобуса и да би се вратила у градове одакле су дошли. Било је ангажовано око 5500 полицајаца и три хелихоптера. Иначе, у Србији је за време Милошевића било 70000 полицајаца, а данас 150000, каква смо ми демократска држава за ПОНОС. По граду патролирају полицијске патроле појачане „марицом“, заустављају и приводе све сумљиве.

          У 18.00 часова је био заказан, у храму Светог Саве „Молитвени акатист за све који су у прелести хомосексуализма и дроге и других облика страсти и зависности“. Демократска власт је ово ПОНОСНО забранила, плашећи се „могућег нереда“ молитвеног народа који би овај „скуп“ могао да створи.

          Такође је забрањен и уредно пријављен скуп „Протест пореских обвезника због одлуке Владе Србије да финансира тзв. Параду поноса“ који је требао бити одржан у недељу 10. октобра од 10.00 до 14.00 часова испред зграде Владе Србије у Београду. Најављено је да ће се на овој манифестацији окупити око 1.000 људи незадовољних тиме што српска Влада у време тешке економске кризе „баца паре“, пошто се процењује да ће трошкови организовања „Параде поноса“ износити око 11 милиона динара.

          Као разлог за забрану скупа МУП је навео „наступање околности из члана 11., став 1. Закона о окупљању грађана који гласи: „Надлежни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавања ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине“.“ Ко је овде луд?

На крају када се сви рачуни сведу:

• Полиција – преко 130 повређених. Незадовољни су оваквом реакцијом народа. Прегледају снимке и фотографије и трже познате да ухапсе.
• Педери – нема повређених. Незадовољни јер су се осећали као животиње у кавезу, у ограниченом, ограђеном и добро чуваном резервату. Кажу и сами да ово није била поента шетње. Са њима су ипак данас шетали и политичари и друге јавне личности: Чедомир Јовановић, Наташа Кандић ... иначе Чеда је опсовао пролазника речима: „И тебе ћу да јебем.“ Постоји и видео снимак који то сведочи на јутјубу.
• Град Београд – штета преко милион евра. Градоначелник незадовољан дешавањем, али и изјављује: „Град је потпуно уништен, али је најважније да ниједан људски живот није изгубљен.”
• Влада Србије – незадовољна. Потрошено је стотине хиљаде евра на организацију, да би се Европи и Свету показала „демократија“ у Србији. Европа и Свет кажу да за њих та и таква демократија није демократија, већ више лични на демонстрацију силе.
• Демонстранти – тридесетак повређено, преко 300 приведено, а хапшење се наставља и дан после. На телевизијама јављају ПОНОСНО, да овим „хулиганима“ следује казна од 1 до 8 година затвора.

          Дакле, коме је ово требало. По неким нашим проценама, Европској Унији и Америци јер сада може да се крене у прогон десно орјентисаних организација, да се стављају ван рада и да се мирно и левицом умаршира у коначни пропаст, тамо где се нареди „са врха“.

          Оно што нам је сигурно сада потребно, је наш четнички поклич у пуном смислу тих речи:

„С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!“